Vrnjački biseri: Dvorac Belimarković – letnjikovac koji je stvorio modernu Banju

Krajem 19. veka Vrnjačka Banja bila je tek neugledno seosko područje, skriveno u šumovitom pejzažu centralne Srbije. Njena sudbina zauvek se menja kada je otkriva tadašnja beogradska aristokratija. Izgradnja velelepnog letnjikovca generala Jovana Belimarkovića označila je rađanje mondene Banje – mesta koje će decenijama biti stecište elite i simbol društvenog života.

„Zamak kulture je nekada bio letnjikovac čuvenog generala Jovana Belimarkovića, izuzetne istorijske ličnosti druge polovine 19. veka, poznatog ne samo po vojnoj karijeri, već i kao namesnika za vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića“, kaže Marija Aćimović, kustos Zamka kulture.

Dvorac po evropskom uzoru

Dvorac je podignut po ideji generalovog sestrića Pavla Denića, a radove je nadgledao čuveni Franc Vinter. Na zabatima se i danas prepoznaje takozvani „švajcarski stil“ – drvena čipka karakteristična za evropske banje. Iznad terase nalazi se monogram porodice, jedan od detalja koji posetioci najčešće propuste.

Generalov dolazak bio je pozivnica za najuglednije porodice tog vremena. „Kada je izgradio svoj letnjikovac, elita iz vremena dinastije Obrenović došla je u Vrnjačku Banju i počela da gradi velelepne vile koje i danas možete videti“, objašnjava Aćimovićeva. Vile koje su nicale na obodima parka inspiraciju su crpele iz inostranstva, brišući arhitektonske granice između Zapada i Srbije.

Sudbine kao sa filmskog platna

Iza zidova dvorca smenjivale su se generacije čije su sudbine ličile na filmske scenarije – od školovanja na prestižnim evropskim univerzitetima do trenutaka kada su dragoceni porodični predmeti morali da budu skrivani. Kustosi Zamka pronašli su kofer Jovana Belimarkovića i kofer za šešire njegove supruge u susednom kokošinjcu; danas su deo izložbe. Generalova unuka, ćerka njegove ćerke Cvete, bila je Mis Jugoslavije 1930. godine – lepotica koja je sa osamnaest godina govorila pet jezika i završila studije u Atini i Bernu.

Između dva svetska rata Banja doživljava procvat: grade se termomineralna kupatila, na terasama se održavaju kermesi i balovi, a 1928. godine Turistička organizacija poziva berlinsku UFU, najveće evropsko filmsko preduzeće, da snimi propagandni film o Vrnjačkoj Banji. Nažalost, i original i kopija predati su nemačkoj ekipi, pa taj film danas ne poseduje ni Banja ni Srbija. Banju je 1931. godine pohodila i čuvena glumica Ita Rina, u kreaciji Žana Patua.

Od letnjikovca do Zamka kulture

Rat i posleratni period ostavili su dubok trag na vile Vrnjačke Banje, ali je letnjikovac generala Belimarkovića sačuvao svoju dostojanstvenu formu. „Vila je bila u vlasništvu njegovog sina i snahe do 1968. godine, kada odlučuju da je prodaju opštini Vrnjačka Banja, ali pod uslovom da bude namenjena kulturi“, kaže Marija Aćimović. Nakon rekonstrukcije, od 1983. godine dvorac postaje Zamak kulture i do danas je radna jedinica Kulturnog centra.

U Zamku danas postoji Spomen-soba generala Jovana Belimarkovića, sa porodičnim portretima, nameštajem i dokumentima, a u ostalim prostorijama smenjuju se izložbe i koncerti. Otvorenih vrata, Zamak ostaje živi svedok epohe i čuva duh onih koji su Banju gradili, voleli, u njoj se skrivali i ostavili neizbrisiv trag u vremenu.