Врњачки бисери: Дворац Белимарковић – летњиковац који је створио модерну Бању

Крајем 19. века Врњачка Бања била је тек неугледно сеоско подручје, скривено у шумовитом пејзажу централне Србије. Њена судбина заувек се мења када је открива тадашња београдска аристократија. Изградња велелепног летњиковца генерала Јована Белимарковића означила је рађање мондене Бање – места које ће деценијама бити стециште елите и симбол друштвеног живота.

„Замак културе је некада био летњиковац чувеног генерала Јована Белимарковића, изузетне историјске личности друге половине 19. века, познатог не само по војној каријери, већ и као намесника за време владавине краља Александра Обреновића“, каже Марија Аћимовић, кустос Замка културе.

Дворац по европском узору

Дворац је подигнут по идеји генераловог сестрића Павла Денића, а радове је надгледао чувени Франц Винтер. На забатима се и данас препознаје такозвани „швајцарски стил“ – дрвена чипка карактеристична за европске бање. Изнад терасе налази се монограм породице, један од детаља који посетиоци најчешће пропусте.

Генералов долазак био је позивница за најугледније породице тог времена. „Када је изградио свој летњиковац, елита из времена династије Обреновић дошла је у Врњачку Бању и почела да гради велелепне виле које и данас можете видети“, објашњава Аћимовићева. Виле које су ницале на ободима парка инспирацију су црпеле из иностранства, бришући архитектонске границе између Запада и Србије.

Судбине као са филмског платна

Иза зидова дворца смењивале су се генерације чије су судбине личиле на филмске сценарије – од школовања на престижним европским универзитетима до тренутака када су драгоцени породични предмети морали да буду скривани. Кустоси Замка пронашли су кофер Јована Белимарковића и кофер за шешире његове супруге у суседном кокошињцу; данас су део изложбе. Генералова унука, ћерка његове ћерке Цвете, била је Мис Југославије 1930. године – лепотица која је са осамнаест година говорила пет језика и завршила студије у Атини и Берну.

Између два светска рата Бања доживљава процват: граде се термоминерална купатила, на терасама се одржавају кермеси и балови, а 1928. године Туристичка организација позива берлинску УФУ, највеће европско филмско предузеће, да сними пропагандни филм о Врњачкој Бањи. Нажалост, и оригинал и копија предати су немачкој екипи, па тај филм данас не поседује ни Бања ни Србија. Бању је 1931. године походила и чувена глумица Ита Рина, у креацији Жана Патуа.

Од летњиковца до Замка културе

Рат и послератни период оставили су дубок траг на виле Врњачке Бање, али је летњиковац генерала Белимарковића сачувао своју достојанствену форму. „Вила је била у власништву његовог сина и снахе до 1968. године, када одлучују да је продају општини Врњачка Бања, али под условом да буде намењена култури“, каже Марија Аћимовић. Након реконструкције, од 1983. године дворац постаје Замак културе и до данас је радна јединица Културног центра.

У Замку данас постоји Спомен-соба генерала Јована Белимарковића, са породичним портретима, намештајем и документима, а у осталим просторијама смењују се изложбе и концерти. Отворених врата, Замак остаје живи сведок епохе и чува дух оних који су Бању градили, волели, у њој се скривали и оставили неизбрисив траг у времену.