Од језера Ћелије до славине: Како настаје вода за пиће у Крушевцу

Вода је основа живота, али је пут од природног изворишта до наше славине дуг и технолошки веома захтеван. Срце система који снабдева Крушевац и околину налази се у постројењу у Мајдеву.

„Фабрика је почела са радом 1984. године. Снабдевамо се из језера Ћелије, прерађујемо сирову воду и шаљемо је према Крушевцу, 20 километара од нас. Максимални капацитет фабрике је 1.000 литара у секунди, а тренутно у град шаљемо око 510 литара финалне воде у секунди. То је око 150.000 становника који пију нашу воду: општина Крушевац, Ћићевац, део Варварина и Александровац. У плану је да се прикључи и Трстеник, као и околна села“, каже Марко Стојановић, руководилац сектора за производњу воде и одржавање бране Ћелије.

Пут кроз фабрику

Да би сирова језерска вода постала безбедна за пиће, мора да прође кроз сложен, вишестепени процес. Од језера до фабрике путује три километра, а већ на почетку обавља се преддезинфекција хлором. У фабрици се дозирају алуминијум сулфат и полиакриламид, вода се меша у флокулатору, а затим у таложницима муљ остаје на дну. Бистра вода даље иде на озонизацију и кроз осам филтерских поља, да би у базенима са финалном водом прошла завршно хлорисање и кренула ка Крушевцу.

Лабораторија која не спава

Технологија није довољна без сталног надзора струке. „Често чујем да грађани Крушевца и Расинског округа пију воду са акумулације Ћелије. Не, грађани пију воду из фабрике воде. Акумулација је наша база и основа, коју морамо да чувамо да бисмо у фабрици могли што лакше да добијемо крајњи резултат“, истиче Снежана Митровић, руководилац у хемијској контроли квалитета у фабрици воде.

Лабораторија ради 24 сата, као и производња. Мутноћа и пХ вредност мере се на сваких сат времена, а на свака четири сата ради се проширена анализа сирове воде, воде у озонатору, таложнику и финалне воде – органско оптерећење, амонијак, манган и гвожђе. Циљ је да сваки резултат испуњава стандарде из правилника о хигијенској исправности воде.

У поређењу са другим великим градовима, Крушевац има велику природну предност. „Разговарала сам са људима из Крагујевца, Београда и Панчева. Ми смо у односу на њих у великој предности, јер за сада имамо одличан квалитет сирове воде“, каже Митровићева. Језеро се зато редовно прати на више мерних места, да би се на време уочиле озбиљне промене, попут цветања или појаве алги.

Највећи загађивач је човек

„Тренутно је људски фактор највећи загађивач језера Ћелије“, упозорава Стојановић. Две фабрике за пречишћавање отпадних вода граде се у Брусу и Блацу, чиме ће бити решен део проблема канализације и отпадних вода које се сливају у језеро. Подједнако је важно и подизање свести становништва које живи око језера и користи га, као и едукација деце и омладине о томе како се вода за пиће производи.

Стојановић апелује и на рационалну потрошњу, јер се пречишћена вода често несавесно користи за поливање башта и прскање. Водовод Крушевац у наредних десетак година планира да надогради систем, између осталог предозонизацијом и додатним филтерима.

Чиста пијаћа вода није непресушни дар, већ скуп ресурс који захтева технологију, стручност и, пре свега, одговорност свих нас – од изворишта до славине.