Od jezera Ćelije do slavine: Kako nastaje voda za piće u Kruševcu

Voda je osnova života, ali je put od prirodnog izvorišta do naše slavine dug i tehnološki veoma zahtevan. Srce sistema koji snabdeva Kruševac i okolinu nalazi se u postrojenju u Majdevu.

„Fabrika je počela sa radom 1984. godine. Snabdevamo se iz jezera Ćelije, prerađujemo sirovu vodu i šaljemo je prema Kruševcu, 20 kilometara od nas. Maksimalni kapacitet fabrike je 1.000 litara u sekundi, a trenutno u grad šaljemo oko 510 litara finalne vode u sekundi. To je oko 150.000 stanovnika koji piju našu vodu: opština Kruševac, Ćićevac, deo Varvarina i Aleksandrovac. U planu je da se priključi i Trstenik, kao i okolna sela“, kaže Marko Stojanović, rukovodilac sektora za proizvodnju vode i održavanje brane Ćelije.

Put kroz fabriku

Da bi sirova jezerska voda postala bezbedna za piće, mora da prođe kroz složen, višestepeni proces. Od jezera do fabrike putuje tri kilometra, a već na početku obavlja se preddezinfekcija hlorom. U fabrici se doziraju aluminijum sulfat i poliakrilamid, voda se meša u flokulatoru, a zatim u taložnicima mulj ostaje na dnu. Bistra voda dalje ide na ozonizaciju i kroz osam filterskih polja, da bi u bazenima sa finalnom vodom prošla završno hlorisanje i krenula ka Kruševcu.

Laboratorija koja ne spava

Tehnologija nije dovoljna bez stalnog nadzora struke. „Često čujem da građani Kruševca i Rasinskog okruga piju vodu sa akumulacije Ćelije. Ne, građani piju vodu iz fabrike vode. Akumulacija je naša baza i osnova, koju moramo da čuvamo da bismo u fabrici mogli što lakše da dobijemo krajnji rezultat“, ističe Snežana Mitrović, rukovodilac u hemijskoj kontroli kvaliteta u fabrici vode.

Laboratorija radi 24 sata, kao i proizvodnja. Mutnoća i pH vrednost mere se na svakih sat vremena, a na svaka četiri sata radi se proširena analiza sirove vode, vode u ozonatoru, taložniku i finalne vode – organsko opterećenje, amonijak, mangan i gvožđe. Cilj je da svaki rezultat ispunjava standarde iz pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode.

U poređenju sa drugim velikim gradovima, Kruševac ima veliku prirodnu prednost. „Razgovarala sam sa ljudima iz Kragujevca, Beograda i Pančeva. Mi smo u odnosu na njih u velikoj prednosti, jer za sada imamo odličan kvalitet sirove vode“, kaže Mitrovićeva. Jezero se zato redovno prati na više mernih mesta, da bi se na vreme uočile ozbiljne promene, poput cvetanja ili pojave algi.

Najveći zagađivač je čovek

„Trenutno je ljudski faktor najveći zagađivač jezera Ćelije“, upozorava Stojanović. Dve fabrike za prečišćavanje otpadnih voda grade se u Brusu i Blacu, čime će biti rešen deo problema kanalizacije i otpadnih voda koje se slivaju u jezero. Podjednako je važno i podizanje svesti stanovništva koje živi oko jezera i koristi ga, kao i edukacija dece i omladine o tome kako se voda za piće proizvodi.

Stojanović apeluje i na racionalnu potrošnju, jer se prečišćena voda često nesavesno koristi za polivanje bašta i prskanje. Vodovod Kruševac u narednih desetak godina planira da nadogradi sistem, između ostalog predozonizacijom i dodatnim filterima.

Čista pijaća voda nije nepresušni dar, već skup resurs koji zahteva tehnologiju, stručnost i, pre svega, odgovornost svih nas – od izvorišta do slavine.