Vinski putevi Knjaževca: Od čokota do čaše – Vinarija Jović

Na istoku Srbije, tamo gde se Timok provlači između Stare planine, Tupižnice i Rtnja, leži Knjaževac – grad koji su nekada zvali srpskom Venecijom. Vino se ovde pravi duže nego što pamte i najstarije knjige. Arheolozi kažu da je to najmanje dve hiljade godina. Nekadašnji kombinat Džervin punio je šest miliona litara godišnje i slao vino širom Jugoslavije i Evrope. Danas su vinograd i podrum ponovo stvar porodica.

Jedna od njih živi u selu Potrkanje. Braća Saša i Jovan Jović odrasla su u vinogradu i podrumu, najpre uz dedu, a zatim uz oca Miomira Mošu Jovića, dugogodišnjeg direktora Džervina.

„Mi smo maltene rođeni u vinariji. Vino u našoj porodici je bukvalno u krvi", kaže Saša Jović.

Vinarija Jović među prvih je pet ili šest privatnih podruma osnovanih u Srbiji. Počeci se vezuju za 1987. godinu, kada je stari porodični podrum pretvoren u arhivu, a vinarija je registrovana 1995. Prve godine bile su bez mašina, bez tržišta i bez slobodnih vikenda. Sve što se danas radi pumpama i inoksom, nekada se radilo rukama. Prva motorna muljača bila je, kako kažu, prava revolucija.

Arhiva od 1987. godine

Od 1987. godine Jovići čuvaju po nekoliko boca svake berbe. U starom podrumu danas leži više od trideset godina istorije. Ta arhiva pokazuje kako vino iz ovog kraja stari kada mu se pusti da strpljivo sazri. Stranim stručnjacima koji su ih posećivali bilo je teško da poveruju da bela vina iz devedesetih i dalje mogu da budu dobra.

Vinogorje pod Starom Planinom

Vinogradi Jovića leže na 220 do 300 metara nadmorske visine, pod uticajem Stare planine i Tupižnice. Knjaževačko vinogorje bilo je prvo u Srbiji koje je dobilo zaštićeno geografsko poreklo. Kod sela Ravna, na obali Timoka, od prvog do četvrtog veka stajao je rimski grad i vojno utvrđenje Timacum Minus. Na nadgrobnim spomenicima i posuđu iz tog vremena i danas se vidi vinova loza.

Na četrnaest hektara braća Jović uzgajaju vranac, kaberne sovinjon, šardone, rajnski rizling, sovinjon blan i muskat hamburg. Pravilo je jednostavno: vino je dobro onoliko koliko je dobro grožđe. Ni najbolji vinogradar, međutim, ne može da utiče na nebo. Klimatske promene stigle su i do Potrkanja, a ovde se pre svega zovu suša.

Podrum građen tri puta

Podrum Jovića građen je tri puta i širio se kako je vinarija rasla. Danas ima tankove od inoksa, barik salu i prostor za oko 150.000 litara. Pored najsavremenije opreme i danas stoje stare, ručno prepravljane cisterne, koje niko nije sklonio. Braća su od početka znala da ne žele masovnu proizvodnju. Svaka sorta traži svoj put, od berbe i hlađenja grožđa, preko fermentacije, do odležavanja.

Potrkanjski vranac i Višnjica

Najpoznatije vino ove kuće je Potrkanjski vranac. Ta sorta se vezuje za Crnu Goru i Makedoniju, ali ovde, na jednoj od najistočnijih tačaka svog uzgoja, daje potpuno drugačije vino. Berba 2003. proglašena je najboljim vinom od autohtonih sorti na međunarodnoj degustaciji, a berba 2019. zapažena je na takmičenju Concours Mondial de Bruxelles.

„Naš vranac je živahan, voćni, razigran", kaže Saša Jović.

Najneobičnije piće iz ovog podruma ipak nije napravljeno od grožđa. Višnjica je nastala kao očev eksperiment sa oblačinskom višnjom, a 2006. godine u Briselu je predstavljena kao jedinstveno i originalno piće. U arhivi se čuvaju i vinjak stariji od dvadeset godina i rakija Tribulus, sa lekovitim biljem sa Stare planine.

Vino kao uživanje

Obojica braće su mašinski inženjeri, a vino je dugo bilo, kako kažu, „skup hobi". Kada su počinjali, u Srbiji je bilo pet ili šest privatnih podruma, a danas ih ima skoro šest stotina. Knjaževac je deo vinskog puta koji od Niša, preko Svrljiga, vodi do Negotina. Degustaciona sala u Potrkanju otvorena je za sve koji žele da probaju vino tamo gde nastaje.

„Potrošačima bih poručio da izbegnu predrasude i da se prepuste uživanju. Mi vino posmatramo kao uživanje, a ne kao alkohol", kaže Saša Jović.

Vinarija Jović nije najveća i ne želi to da bude. Ovde se ne broje litri, već berbe, i svaka je drugačija.